Dvadesetsedmogodišnja Katarina iz Novog Sada živi na relaciji Srbija – Nemačka. Ipak, kad god je u svom rodnom gradu, a to je na svakih tri meseca, posvećuje se treninzima, odnosno svom zdravlju.
Jednog je dana rekla sebi: “Vreme je za promene“. Evo njenih utisaka nakon postignutog cilja.
Šta je glavni razlog zbog kojeg si odlučila da treniraš?
Gojaznost, pre svega. Osvestila sam se da treba da treniram. Jedem i ne vežbam, ne krećem se i onda sam odlučila da je vreme za neke promene u mom životu. Preko interneta sam našla trenera Strahinju, pogledala njegov sajt, dopalo mi se šta sam videla i pozvala ga, sve smo se brzo i lako dogovorili.
Odmah sam posle razgovora odlučila da će me on trenirati.
Koliko dugo trenirate?
Kad se sve sabere pet meseci treniramo, ali sam dolazila i na grupne treninge. U kontinuitetu tri meseca gde smo najviše napredovali, gde sam postigla taj neki svoj cilj koji sam zacrtala.
Sa nekih 85 kg sam došla kod njega, a kilaža mi je posle ta tri meseca spala ispod 70.
Da ne pomisle ljudi da je to baš lako, opiši nam kako ste to uspeli?
Pet puta sam nedeljno trenirala i maksimalno pazila na svoju ishranu. Slušala savete trenera i sve ispoštovala.
Kaži nam kakav je fizički osećaj skinuti tolike kile za kratko vreme?
Pa, vidi, da si me pre dva sata pitala kako sam, rekla bih ti da sam besna, ali evo posle treninga sam i zaboravila zašto sam bila besna, jer se sada osećam fantastično. Generalno, meni nije bilo toliko fascinantno što sam ja skinula tih nekih 15 kg, naravno to je sjajno, ali fascinirana sam svojom formom. U životu nisam imala takvu kondiciju.
Koliko je ta kondicija uticala na svakodnevni život? Koliko si aktivnija tokom dana?
Kad nešto moraš da uradiš, ti uradiš bez obzira koliko kilograma imaš. Ali, kad ih imaš manje, onda je mnogo fizički lakše da odeš do fakulteta i da se vratiš, da ne pričam o raspoloženju… mnogo manje stresa, manje frustracija.
S obzirom da si neki svoj cilj već postigla, koji je plan za dalje treniranje?
Pa kad prestanem da treniram, opustim se u svakom smislu, tako da ne prestajem. Ne odustajem. Ne zamaram se brojkama, važan mi je unutrašnji osećaj. Jer vaga često može da laže, čak na dnevnom nivou, ujutru i uveče će vam pokazati različite brojke… zato zanemarimo sve to.
Kako bi rekla nekom ko ima problem gojaznosti, raspoloženja, kondicije… počni da treniraš? Na koji način bi nekog motivisala, jer je danas jako teško poktenuti ljude da treniraju, zbog sebe i svog zdravlja?
Pa ne znam… i ja sam bila među tim ljudima kojima je treniranje zbog zdravlja bilo nešto nevažno, nisam bila motivisana. Izgled mi je pre par godina bio najvažniji, ali sam sazrela i shvatila da je unutrašnjost tela broj jedan.
Dok sam čovek sa sobom ne reši, ništa od spolja ne može da ga motiviše. Jako je teško da neki spoljni faktor bude okidač. Sve je do psihe ljudi i do njihovih želja. Ja sam srećna, jer sam uspela.
